TKO SE BOJI VIRDŽINIJE, HANE, MARGARET I SILVIJE?

Radojica Bunčić

"Ženske... šta??? Kakve, brate, studije? ’El to tamo učite da štrikate i da se kikoćete na glupe fazone?" – beše učestao tip komentara od strane mojih drugara kada sam im rekao da idem u Centar za ženske studije. A bilo je i bedastoća tipa: "A... čuo sam ja za to, to je neka lezbejska sekta, zamisli uče ribe kako da mrze tipove!" E, stvarno, zamisli kakvi sve tipski komentari! Slično je i za Mirovne studije koje nas uče upravo kako da ovakvi komentari (predrasude& stereotipi) ne prerastu u konflikte, a ako prerastu, kako što pre i bezbolnije te konflikte privestu kraju. Cela priča je u stvari mnogo zanimljivija, pametnija i korisnija od svih mogućih&nemogućih nezrelih komentara izrečenih iz neupućenih usta.

Pored mene je u klasi Ženskih studija (2001/02) u Beogradu bilo još šezdesetak osoba otvorenih da čuju&vide&promisle stvarnost iz drugih uglova. Šezdesetak osoba različitih polnih, rodnih, seksualnih, nacionalnih, verskih... identiteta, zbog kojih te niko ne gleda popreko. Štaviše. Čekaj, jesam li to malo pre napisao ...polnih, rodnih... identiteta? Pa da.

Eto, prvi put u životu ja sam na Ženskim studijama čuo, saznao da postoji i rodni identitet. Sad, pošto sam pre toga studirao jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, mislio sam da je rod samo onaj gramatički i da se tu priča završava. A rod (ne mislim na Stjuarta) je u stvari društvena kategorija i razlikuje se od pola (ne samo Mekartnija) koji je biološka kategorija. Ili, da razbistrim mutnu vodu – rodiš se sa muškim (penis) ili ženskim (vagina) ili interseksualnim (npr. penis&vagina) polnim obeležjima i, kao, to je nepromenjivo (mada, ako želiš i odlučiš, možeš da odeš na zahvat promene pola u najbližu oridinaciju). A rod je uslovljen društvenim normama i shvatanjima, te je itekako promenjiv. Ako si polno dečak, rodno slobodno možeš da budeš devojčica ili šta god drugo. I obrnuto.

I ne naposletku, ko te je ono lagao da postoje muški i ženski poslovi? To što je neko polno devojčica, ne treba da znači da ne može da vozi kamion ili igra fudbal. To što neko ima penis, ne treba da ga zaustavi u pokazivanju emocija ili šminkanju, na primer. Dakle, ono što je važno u priči oko alternativnog (neformalnog) obrazovanja jeste da tu možeš da saznaš štošta, što nema šanse da te nauče na formalnim studijima. Il' ne znaju, il’ im se neće, il' oboje, vražja su to posla!?!

Nadalje, fazon je i u tome što ti alternativno obrazovanje pruža mogućnost da sam/a kreiraš svoje obrazovanje. Tako na ženskim studijama dobiješ spisak mogućih i nemogućih kurseva (predmeta) i onda sam/a lepo odabereš šta te najviše zanima. I ne samo to. Postoji jedan čitav svet koji je sakriven od očiju istorije. Pogotovo svet žena koje su bile liderke svoga vremena – mnoge umetnice, spisatiljice, sociološkinje, filozofkinje, naučnice o kojima nema ni slova ili se usput tek pomenu u formalnom obrazovanju. A bez njih bi naša stvarnost bila potpuno drugačija. Margaret Mid, Virdžinija Vulf, Hana Arent, Silvija Plat. Čuo/la si za njih? Kad uporediš šta su one radile za svoje društvo i kakve su vrednosti podržavale, i uporediš ih, evo, sa Markom Kraljevićem o kome sam na Filološkom što slušao, što čitao oko 7.898. 013 puta – tek na Ženskim studijama skapiraš da je on, u stvari, bio nasilan i prek čovek (a ne “borac za slobodu“), da je bio dvoličan i često lagao, čak i svoju rođenu kevu i ortake. Da je bio mizoginič an dečkonja (mizoginija – mržnja prema ženama) sa izraženim elementima rasizma.

Tako je, na primer, u jednoj narodnoj, kakvoj nego epskoj pesmi odsekao glavu jednoj (kako drugo nego bezimenoj) ženi Arapkinji samo zato što je bila – tamne puti!?! Uzgred, pre klanja, ta ista žena mu je pomogla da pobegne iz tamnice njenog oca, nabavila mu konja, čador (šator), svijetlo oružje i oruđe, cugu, meze, te imala seksualni odnos sa dotičnim, budućim dželatom. Kad se baja zasitio i podnapio, te zadovoljio i posle okrepljujućeg sna probudio imao je šta i da vidi – "...stara majko, ona crna, a bijeli zubi, to se mene mučno učinilo..." i ... cap! Ode glava! To mi tako nisu pričali na Filološ kom iako lepo piše, crno na belom. Na Filološkom se punoletni nasilnik M.K, silovatelj i mnogostruki ubica, izučava i slavi kao heroj i junak. Nažalost, deluje poznato i ne može da se ne nađe paralela sa "herojima" iz devedesetih, je l' da? Uh, taj Filološki!