SULUDI ĆE ODOLETI NEPRISTOJNIM PONUDAMA 

Igor Mihaljević

Četvrtu godinu uzastopno panonska se pozorišna čeljad radovala neobičnoj letnjoj plovidbi. Brod koji to nije, a opet jeste, lagano izrasta u plutajuću instituciju vojvođanske kulture, mesto na kom svakodnevni i eksperimentalni teatar plešu neodoljivi tango, a sve to u čemernoj nam i siromašnoj Srbijici gde vele da novaca nema ni za leka, te da se sve prašta osim uspeha. "Brod teatar plovnim putevima Vojvodine" namah je osvojio simpatije svih kojima daske ne znače život, ali ga nezamenljivo ispunjavaju, a povodom završetka četvrte plovidbe Rez je podelio razgovor sa Jovanom Gverom, direktorom Studentskog kulturnog centra Novog Sada i čovekom koji je, uz režisera, glumca i "kapetana" broda Ratka Radivojevića, zaslužan za inovativan kurs kojim ide naše pozorište.

- Ratko Radivojević je sa svojim projektom "Brod teatar plovnim putevima Vojvodine" radio predstave tri godine i gostovao svugde gde je mogao. Plovila se nisu uvek mogla nazvati brodovima, menjala su se, iznajmljivala. Pokrajinski sekretarijat za kulturu imao je razumevanja za taj projekat i mi smo se (SKCNS, prim.aut) posle toga, manje-više fascinirani Ratkovom upornošću, priključili toj akciji i učestvovali u ideji da se napiše projekat i traže sredstva. Pokrajinsko Izvršno veće nam je odobrilo sredstva za kupovinu broda, zahvaljujuć i čemu smo letos prvi put imali svoj plovni objekat. Kupljen je u Segedinu posle niza jurnjava za brodovima, od "Heroja Pinkija", Vojske Srbije... Konsultovali smo stručnjake i ta ideja je bila jako dobro prihvaćena, svi su na to gledali jako dobronamerno i blagonaklono, imali smo pomoć svugde gde smo se obratili - objašnjava nam Gvero. U pitanju je šleper koji ima veliki tovarni prostor, sada zatvoren i iskorišćen za scenu. Dosadašnji brodovi teatri su stojali dok je publika bila na obali. Ideja je bila da se napravi scena na samom brodu koja će moći da ponudi dobre uslove glumcima i u toku plovidbe, ali da i drugim umetnicima ponudi mogućnost da se bukvalno inkorporiraju u brod.

Novi Sad i Vojvodina tako su dobili plovilo - simbol umetničke vizije. Jovan Gvero otkriva da ko god je plovio zna da putovanje vodom stvara potpuno drugačiju percepciju nego kretanje kopnom. To je posebno iskustvo, novi izazov za likovne i multimedijalne umetnike, a njihova glavna misija bila je da pozorište pozitivno isprovociraju brodom kako bi ono više i jače reagovalo. - Još jedna novost ove godine bila je naša prva premijera, predstava po tekstu Đorđa Pisareva "Naš život malen uokviren snom". Ona je imala posebnu dimenziju jer je Đorđe hteo da napravi omaž pozorišom iskustvu Novog Sada i da sve smesti na brod, koji je već bio izvestan kada je tekst naručen. Radivojević zna kakva je publika u nekim mestima i on predstavu prilagođava uslovima. Ovo je jedna kabaretsko- bulevarska predstava, nikako u lošem kontekstu, već predstava koja bi trebalo da komunicira kako s publikom kojoj je to prva predstava u životu, tako i s onom koja nije navikla na nekonvencionalan ambijent. Mali eksperiment i izazov za koji mislimo da će s raznim sradnicima biti dovoljno inspirativan da "Brod teatar" promoviše kao posebnu pozorišno-umetničku scenu koja će imati odjek i van granica naše zemlje - zaključuje Gvero. Gostovanja u Hrvatskoj i Mađarskoj naš sagovornik je najavio rekavši da to važi "svugde gde brod može da plovi". Trenutno se raspisuje konkurs za njegovu nadgradnju, novo arhitektonsko rešenje koje će dozvoljavati da se plovi uporedo s održavanjem predstava i da se umetnička dešavanja odigravaju 365 dana, a ne samo kada pozorišta opustoši letnja pauza.

Ambiciozni planovi podrazumevaju da se napadnu najveći umetnički dometi i najozbiljniji festivali, poput kultnog beogradskog "Bitefa". Konkurs je raspisan u saradnji s Društvom arhitekata Novog Sada (DaNS). Brod ima svoje limite i učesnici će imati zadate koordinate - da ima sanitarne čvorove, garderobe i sobe za glumce i osoblje. Kada se konkurs završi, Radivojević i ekipa tražiće sredstva za realizaciju, a ono što najviše iščekuju je sama nadgradnja broda, zanimljiv proces koji im pruža poligon za sasvim nove ideje. Za samu igru na brodu Jovan Gvero pretpostavlja da je mnogo zanimljivija nego na klasičnim scenama. Ovogodišnja predstava je glumcima nametnula i igračke aspircije zbog čega je Radivojević birao aktere koji bi mogli da odgovore zadatku, poput već afirmisanog Milovana Filipovića i operske pevačice Agote Vitkai-Kučere, te mladih snaga Ninoslava Đorđevića, Saše Latinovića, Ervina Haxi Murtezića, Nataše Vranešević i Maje Milovanović. - Mi želimo da angažujemo mlađe ljude, koji žele da se upoznaju s novim izazovima i da okupimo novu pozorišnu ekipu koja će uvek na umu imati da se pozorište može iskazati u nekoj drugoj umetničkoj disciplini i na takvom prostoru kao što je brod. Pomenuta predstava biće adaptirana za scenu novosadskog "Pozorišta mladih", ali ćemo probati da neke predstave iz Novog Sada i okruženja uskladimo za "Brod teatar". Gajimo ambiciju za stalni repertoar. Koliko sam uspeo da ispratim, bilo je mnogo reakcija javnosti i nisam nigde naišao na one negativne. Ovo je zaista projekat koji ne može nikoga da iritira jer je još u početnoj fazi i dovoljno je sulud. Malo se ko mogao upustiti u to. Treba sačekati, kada se nekoliko umetničkih akcija bude dogodilo na brodu, onda će reakcije biti bolje artikulisane - vredi li sve to pažnje ili ne, predviđa prvi čovek čuvene "Tribine mladih".

Proteklih dana, dok je brod bio ukotvljen kraj novosadskog keja, dolazili su ljudi i pitali da li će taj brod biti splav s kafanom, ali je Gvero morao da ih razuveri: to je plovni, a ne stajni objekat. O uticaju splavarskog mentaliteta na građane i teatar naš sagovornik kaže: - Možda imamo tu sreću da u Novom Sadu splavovi nisu dominantna ugostiteljsko-socijalna kategorija kao u Beogradu. Ne bih da ulazim u to koliko je to dobro, a koliko loše, ali ukoliko bi se umetničke zamisli koncipirale na tome da brod stoji a publika gleda s obale, bila bi to degradacija "Broda teatra". Želimo da plovi, da ima umetničku fizionomiju. Mi ćemo imati čvrst koncept šta može tu da se dešava. Već smo imali ponuda za razne komercijalne sadržaje, tipa svadbi, ali to prosto neće moći da se dešava. Imaćemo mogućnosti i istrajnosti da se svakoj zloupotrebi odupremo - rekao je Gvero.

Podsećamo ga da je kultura u Srbiji prilično neprofitabilna, na šta nam odgovara: - Kultura jeste na neki način neprofitabilna jer smo mi mala kultura koja nije zasnovana na komercijalnom principu i koja je u tranziciji prilično zapostavljena što opravdano, što neopravdano. Pustiti u ovom momentu srpsku kulturu na komercijalni nivo bez prioriteta koji treba da se promoviš e, mislim da bi nas dodatno udaljilo od identiteta koji još nije definisan i koji je kamen spoticanja u normalnoj komunikaciji sa kulturom Evrope i sveta uopšte. Ukoliko se to desi, najmanje je važno šta će biti s "Brodom teatrom", onda je Đavo uzeo šalu i pomoći nema. Bićemo imuni na nepristojne ponude, sigurno.

 

VIRUS NAJBOLJI PLIVAČ

Pokrajina je imala sluha za vaš glas. Kako stoje stvari s Gradom, zar nije logično da ostvarite saradnju i na toj ravni?

- Nismo tražili nikakva sredstva od Grada, nismo im se javili jer je Pokrajina imala razumevanja. Mislimo da je sada je na potezu gradska administracija koja može da nam pomogne kako bi brod dobio stajno mesto. Mi i Grad možemo da se nadopunjujemo, razmenjujemo dobre energije i nema razloga da Grad ne računa na "Brod teatar" kao na posebnu umetničku scenu na kojoj može da se planira sve ono što grad namerava da stavi u kulturnu ponudu. Ako bude bilo problema, to može da bude na štetu samo onogo ko to bude sprečavao.

Hoće li politika doplivati do i uplivati u "Brod"?

- Ona je zaplivala svugde, nema od nje neke posebne odbrane ukoliko ona želi da vam upliva u posao. To je virusna stvar.

MANJE SVARLJIV DESERT OCENJUJE OBROK

Jesu li se Vojvođani posle četiri godine identifikovali s plovećim teatrom ?

- Rano je da se govori o tome. Onog momenta kada se desi dobra predstava i kada bude gostovala van Vojvodine i Srbije, onda ćemo imati neku komunikaciju i moći ćemo da merimo šta je to što smo uradili, kakve su reakcije i odjeci stručne javnosti. Za sada smo na terenu gde smo jedini povlašćeni i nije pravo merilo ono što se desilo s jednom predstavom na brodu, već nam treba ozbiljnija komunikacija. Stručna javnost i publika su pozitivno reagovali, ovo bi poželeo svaki umetnik koji se bavi javnim poslom, ali mi nećemo da se uljuljjkujemo. Postojaće momenti kada ćemo prirediti zahtevnije umetnič ke predstave, manje komunikativne, tek onda ćemo videti kakvi smo zaista.

PODZEMLJE PRIJA, ALI JE PREUSKO

Da li Vam prija kada neko "Brod teatru" doda "andergraund" predznak ?

- Meni prija zato što mislim da i Ratko i SKCNS imaju takav pedigre, mada je definicija andegraunda definitivno preuska. Mi se bavimo graničnim područijima umetničkih disciplina, nečim što žanrovski nije toliko određeno. Eksperimentom i istraživanjem. Ne mislim da će brod postati nova žanrovska odrednica, već naprotiv mesto gde će se eksperimentisati, ali u granicama gde su greške najmanje moguće. Putujuće pozorište je samo po sebi posebna odrednica koja iziskuje predusretljivost, što znači da predstavu treba upakovati tako da se brzo raspakuje, da se odreaguje na trenutnu situaciju.

PALUBA OTVORENA ZA KVALITET CELE GODINE

Hoće li "Brod teatar" stasati u novi kulturni trend?

- Mi bismo voleli da se to desi, ali pre svega hoćemo da ga predstavimo kao umetničku scenu na koju grad i umetnici Novog Sada i Vojvodine računaju. Potpuno je logično da se, kada završimo sve što planiramo, taj prostor koristi svo vreme, za sve umetnike koji ispune naše kriterijume. Manji koncerti klasične i umetničke muzike, izložbe, predstave, performansi... dešavanja mora biti cele godine. Brod je posetio Bač tokom manifestacije "Dani evropske baštine" gde se posebno promoviše Bačka tvrđava kada je ponovo održana predstava. Naše učešće bila je dobra prilika za promociju "Broda".