KOLIKO LICA IMAŠ?

Dandellion KIMBAN

Sve je počelo još u praskozorje interneta na BBS-ovima (za one mlađe, BBS ili Bulletin Board System je nalik današnjim forumima). Korisnici su imali svoje nadimke kojima su se predstavljali. Retko kome je padalo na pamet da kao nadimak koristi svoje pravo, kršteno ime. Nadimci su bili uočljiviji, ličniji i pružali su mogućnost da se bude kreativan.

Osim toga, nekima su nadimci omogućavali da se osećaju slobodnije. Korišćenje nadimka davalo je dozu anonimnosti i priliku da se kaže sve što se misli, bez opasnosti da poslodavci, pa čak i predstavnici zakona povežu nadimak sa aktuelnom osobom. U isto vreme otvarani su i prvi e-mail nalozi. Iako su mnogi težili da zadrže slobodu korišćenja nadimaka, mnoge kompanije su insistirale na "ozbiljnosti" pravih imena i uniformnosti adresa: ime.prezime#kompanija.com. Kako je internet napredovao i prve slike počele da se pojavljuju uz tekst, nadimcima su pridruženi avatari, male sličice koje su vizuelno predstavljale korisnika.

To je naizgled bio čisto "kozmetički" dodatak, ali je zapravo predstavljao značajan korak u komunikaciji. Slike se brže uočavaju, lakše prepoznaju i pamte od imena. Tu i tamo bi nekome i palo na pamet da kao avatar koristi sopstvenu fotografiju, ali na raspolaganju je bilo mnogo toga drugog: od istorijskih ličnosti, likova crtanih filmova i stripova, životinja i cveća do potpunih apstrakcija. Ali nije poenta samo zakačiti nešto što lepo izgleda. Slika predstavlja i stav i opis onoga ko piše.

Zajedno sa nadimkom i onim što se piše... pa to je već identitet. Virtuelni identiteti doneli su nešto o čemu je deo čovečanstva dugo maštao. Pol, rasa, poreklo, socijalni status korisnika bili su nepoznati i nevažni. Jedino što je drugima dostupno je ono što neko piše. U okviru foruma korisnici su razvijali reputacije samo na osnovu onoga što govore i čine. Svaka osnova za predrasude bila je skrivena daleko od drugih korisnika. Naravno, anonimnost je donela i svoje loše posledice. Mnogi su videli priliku da otkriju svoju mračnu stranu.

Vređanje, pražnjenje sopstvenih frustracija, istresanje svega onoga što se pod vlastitim imenom ne želi ili ne sme - problem je koji postoji i danas. Osim toga, anonimnost je nekima prilika za kriminal bilo da se radi o kršenju autorskih prava, najrazličitijim oblicima prevara, bilo objavljivanju ili razmeni dečje pornografije. Na sreću, anonimnost interneta retko kada je potpuna. Internet provajderi su obavezni da čuvaju podatke o aktivnostima koje se odvijaju njihovim posredstvom i u najvećem broju slučajeva, uz odgovarajući sudski nalog, moguće je povezati virtuelnu ličnost sa realnom. Trebalo bi da je to dovoljno, ali brojni su protivnici bilo kakve mogućnosti on lajn predstavljanja koje svima drugima nije potpuno transparentno.

Od Fejs buka koji od vas očekuje da koristite svoje pravo ime i prezime i fotografiju kao avatar do inicijativa da se svako drugačije predstavljanje pravno tretira kao pokušaj obmane. I dok su sociolozi i pravnici rešavali postojeće i pravili probleme gde ih nije bilo, tehnologija i industrija zabave nastavljale su svoj razvoj. On lajn igre a zatim i virtuelni svetovi davali su sve više mogućnosti za razvoj virtuelnih identiteta. Sve češće identitet je deo igre ili "igre".

Od nadimka i sličice došlo se do kompletnog lika, karaktera i lične biografije. Nebrojeni avatari iz Sekond lajfa prelaze na ostatak interneta, imaju profile na Maj spejsu, vode sopstvene blogove, albume sa fotografijama i žive potpuni on lajn život. Nove mogućnosti donele su i nove izazove. Virtuelna okruženja mnogima su prostor za eksperimentisanje sa sopstvenom ličnošću. Ako vas je zanimalo kako izgleda biti neko drugi, došlo je vreme da probate. Biti druge boje kože, pola, živeti u okolnostima drugačijim od onih u stvarnom životu, zašto da ne? Ipak, nije sve u tehnologiji. Mnogi će potvrditi da živeti život drugačiji od realnog nije jednostavno.

Potrebno je mnogo više od kostimografije. Potrebno je "ući" u lik. Brojni su oni koji prigovaraju da iza svakog virtuelnog lika postoji ljudsko biće i "stvaran" identitet. Naravno. I naravno da svaki od tih identiteta vuče svoje korene iz onog koji ih stvara. Ali, ni naši realni identiteti nisu tako jednostavni kako bi mnogi želeli da veruju. Ljudi su kompleksne ličnosti. Čak i da zanemarimo mogućnosti koje pruža internet, svako od nas ima bar po jednu ličnost za posao, ulicu, izlaske, za ovu ili onu grupu ljudi koju sreće, za sebe. Pitanje koja od tih ličnosti je ona prava je besmisleno.