NISU SVE DROGE ISTE

Peđa Popović

Dvadesetpetogodišnji Beograđanin Filip G. počeo je da konzumira drogu sa sedamnaest godina. - Želeo sam sve da probam i mislio sam da sam dovoljno jak - priča Filip. Prema sopstvenom priznanju, nije razlikovao štetne efekte pojedinih droga. - U školi i kući su mi oduvek govorili da su sve droge jednako štetne, i marihuana i heroin, a ja nisam shvatao da razlike postoje, pa sam počeo da uzimam herion. Davao mi je smirenost i sigurnost, a bio je jeftin. Uzimao sam ga redovno i mislio da držim sve pod kontrolom, dok nisam shvatio da sam se navukao - priča Filip. Tada počinje borba koja traje već tri godine. Filip je trenutno drugi put na lečenju i nada se da je poslednji. - Ostao sam bez nekih starih prijatelja, mada nije ni čudo s obzirom na to šta sam sve radio. Roditelji su strašno razočarani i imam osećaj da me više mrze nego što se stide - objašnjava on. Ovakvih slučajeva ima mnogo. Stručnjaci u Srbiji poručuju da je opšta neinformisanost o delovanju opijata i razlikama koje među njima postoje jedan od najvažnijih okidača za porast narkomanije. Na smanjenje broja novih ovisnika, prema njihovim rečima, mogu značajno da utiču i : rad na formiranju drugačijeg stava društva prema ovom problemu, bolje preventivne kampanje, kao i fleksibilnija zakonska regulativa. Iako je pre četiri godine u Srbiji donet zakon po kome je svako posedovanje bilo kog od zabranjenih opijata krivično delo, nema znakova o smanjenju broja ovisnika. - Imamo samo podatke o povećanom broju krivičnih dela - kaže za "Rez" doktorka iz Zavoda za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu, Svetlana Vučetić. Zakon je izglasan tokom mandata bivšeg premijera Zorana Živkovića. - Doneli smo restriktivan zakon kako bismo smanjili broj narkomana ali i sprečili trgovinu drogama - objašnjava Živković. Ipak, u dokumentu "Strategija za borbu protiv narkomanije" koji bi prema preporuci UN Srbija morala da usvoji do 2008. godine se navodi da je promet droga nastavio da raste i po donošenju zakona, a kroz Srbiju dnevno prođe oko dve tone raznih opijata. Kao posebno problematičnu stvar, kritičari zakona ističu nedostatak hijerarhije u okviru važeće stavke prema kojoj su kazne za sve ilegalne droge iste. Pobornici klasifikacije smatraju da treba uzeti u obzir da li su droge smrtosnosne ili ne, kakvu vrstu zavisnosti izazivaju, da li ponašanje konzumenta ima štetnih posledica po okolinu. - Nije isto uzeti heroin i popušiti džoint. To je odavno medicinski dokazano i od toga ne treba bežati - kaže Damjan iz Kampanje za dekriminalizaciju marihuane. Njeni učesnici upozoravaju da se na ovaj način hiljade mladih svrstava među kriminalce. - Ako imate istraživanje po kome je 30 ili 50 procenata mladih probalo marihuanu, dolazimo do toga da su svi potencijalni kriminalci. To je problem države, a ti mladi ljudi zbog kriminalnog dosijea mogu imati velikih problema prilikom zaposlenja ili apliciranja za vizu.

Nedavno istaživanje agencije Stratedžik marketing pokazalo je da je među beogradskim srednjoškolcima najpopularnija marihuana (60 %), zatim spid (28%), herion (13,3%), ekstazi (7%). Preciznih podataka o broju ovisnika u Srbiji nema. To je još jedan razlog koji otežava uvid u pravo stanje stvari. Podaci variraju od deset do osamdeset hiljada ovisnika. Prema informacijama iz Zavoda za odvikavanje u Drajzerovoj ulici, evidentirano je 10.500 ovisnika, od čega je više od polovine iz Beograda. Preko dve trećine pacijenata je na heroinu, zatim dolaze oni koji su na tzv. 'klupskim drogama' poput amfetamina čiji je popularni naziv 'spid'. Ipak, da bi se dobio približno precizan broj narkomana, potrebno je pomnožiti zvanične cifre sa dva, pet a možda i deset, tvrde lekari iz Drajzerove. U Zavodu ima samo 67 kreveta. Tokom godine obavi se 50.000 pregleda, dok se ostali zbrinjavaju ambulatno. Najveći problem je neinfomisanost. Doktorka Vučetić ističe da ni socijalne službe ne ulaze u problem rehabilitacije. One se bave samo konač- nim rešenjem, a ne prevencijom koja bi trebalo da počne još u vrtićima. Ana Krajnc iz Jazas-a podseć a da je, osim kontinuiranog rada, mladima potrebna pomoć, prihvaćenost i razumevanje celog društva: roditelja, zdravstvenih radnika, profesora. - Droga je kod nas tabu tema. Osoba koja ulazi u taj svet treba da bude upoznata sa zdravstvenim rizicima, a ne odbačena i izolovana. Streotipi poput onih da narkomani ne žele da se leče prisutni su i među zdravstvenim radnicima. Svojim ponašanjem i normama društvo nanosi više štete nego samo korišćenje nekih droga - tvrdi Ana Krajnc. Filip godinama pokušava da se vrati u regularne društvene tokove. I dalje veruje da bi možda drugačije postupio da je imao ozbiljnija saznanja o razlikama među opijatima, umesto dobro poznate a naučno nepotvrđene priče 'ko proba marihuanu, neminovno završava na heroinu'.

ALKOHOL I CIGARETE SU LEGALNE DROGE

Stručnjaci smatraju da je društvena prihvatjivost nekih droga poput cigareta i alkohola veliki problem. - Alkohol je jedan od najčešćih uzročnika nasilnog ponašanja, saobraćajnih nesreća. Do skoro se u slobodnoj prodaji mogao naći i trodon koji se koristi u kombinaciji sa alkoholom, a najčešći uživaoci su mladi - kaže dr Vučetić.

DEKRIMINALIZACIJA

Pod dekriminalizacijom marihuane podrazumeva se da uživalac ili onaj koji poseduje manju količinu ove biljke ne bi bio krivično gonjen, već bi bio pokrenut prekršajni postupak protiv njega. To znači da bi on bio osuđen samo na novčanu kaznu bez otvaranja kriminalnog dosijea. U zemljama u kojima je marihuana dekriminalizovana najčešće tolerisane količ ine su do 5 grama. U Kampanji za dekriminalizaciju marihuane se zalažu i za to da kazne budu u srazmeri sa prosečnom platom. - U Sloveniji kazna iznosi sto evra, a prosečna plata je oko 1500 evra što čini petnaesti deo primanja. Shodno tome, kazna u Srbiji bi trebalo da bude u rasponu od 1000 do 1500 din - kaže Damjan. Iako je hladni rat završen pre skoro dve decenije, kada je dekriminalizacija marihuane u pitanju, kao da gvozdena zavesa još nije podignuta. Naime, izuzimajući Sloveniju, Češku, Moldaviju i Rusiju, u ostalim zemljama nekadaš njeg istočnog bloka marihuana je još uvek kriminalizovana. Ista situacija je i u našem regionu, dok su SAD podeljene po liniji liberalniji sever i konzervativniji jug. Iako bivši premijer priznaje da se ništa nije promenilo, veruje da bi u slučaju donošenja liberalnijeg zakona lako moglo doći do manipulacije u sudskim sporovima. - Uz ovakvu neefikasnu policiju i korumpiran pravosudni sistem, bilo bi mnogo mesta za manipulaciju. Bolje je da zakon bude rigorozan. Možda sam staromodan, ali ne verujem da ću promeniti stav - kaže Zoran Živković za Rez.