NEIZVESNA BUDUĆNOST INTERNET RADIJA

Miodrag Mrkšić

Ovih dana vlasnici nezavisnih internet radio stanica nestrpljivo očekuju izjašnjavanje američkog Kongresa o predlogu za povećanje taksi. Pre dva meseca doneo ga je američki Odbor za autorska prava (Copyright Royality Board - CRB). Iako već sada ove stanice na račun autorskih prava plaćaju dvostruko veće iznose od satelitskih stanica, predlož eno povećanje iznosi između 300 i 1200 procenata.

Ukoliko predlog stupi na snagu, većina nezavisnih internet radija će bankrotirati. Procvat internet radio stanica dogodio se tokom devedesetih godina. Počeo je sa stanicama koje su emitovale program putem radio talasa i ponudile ga slušaocima na internetu. Međutim, novi medij je otvorio i nove mogućnosti. Nezavisni emiteri su videli svoju šansu u niskim troškovima, odsustvu frekfencija za koje se trebalo boriti i širokom auditorijumu. Sa svega dva računara iz sopstvene spavaće sobe može se emitovati program dostupan celoj planeti. Takav odnos troškova i čujnosti pogoduje pre svega nekomercijalnim programima.

Dok su FM stanice orijentisane ka mejn-strimu, nezavisni internet emiteri su mnogo slobodniji u kreiranju svog programa. Internet radio je prilika da individualci i manje grupe prošire svoj glas. Nezavisni i nepoznati izvođači (što nikako ne znači manje kvalitetni, često je slučaj upravo obrnut) žive zahvaljujući upravo ovom mediju. Samo u Sjedinjenim državama internet radio stanice sluša između 50 i 70 miliona ljudi. Procenjuje se da će se ovaj broj udvostručiti do 2010. godine a da će do 2020. dostići 200 miliona, pod pretpostavkom da internet radio preživi ovakve napade muzičke industrije. Na Balkanu smo, kao i obično, u srećno-nesrećnoj poziciji na drugom kraju klackalice. S dolaskom "brzog" broadband interneta radio je postao popularan kod slušalaca.

Sa druge strane, broj stanica koje se emituju iz regiona je nepoznat, ali svakako nije veliki. Njihov status i obaveze u odnosu na autorska prava su zakonski neregulisani. Kao i u slučaju ostatka Evrope, ne možemo tvrditi šta će se dogoditi ako američki Kongres presudi u korist velikih muzičkih kuća. Ukoliko male internet stanice budu prinuđene da plaćaju naknade višestruko veće od zarade, alternativna radijska scena će nestati. Usled neisplativosti, najveći broj emitera biće prinuđen da isključi svoje signale. Svi nezavisni izvođači i izdavačke kuće koje ne pripadaju krupnom kapitalu i medijskim monopolima nestaće sa njima. Publici, koja će ovim biti najviše oštećena, ostaju na repertoaru programi određeni profitom i prilagođ eni ukusu i interesima mase. Na prvi pogled ova odluka direktno dotiče jedino stanice koje se emituju sa područja SAD. Ali ukoliko bude doneta, posledice će osetiti i Evropa i ostatak internetom povezanog sveta.

Ne samo da ćemo biti uskraćeni za hiljade stanica koje se emituju sa one strane Atlantika, postoji opravdana opasnost da će i druge države želeti ili čak biti prinuđene da donesu slične odluke. Internet, kao globalni medij, teško da može podneti neujednačenost zakonskih odredbi koje se na njega odnose. Tek poslednjih godina svedoci smo da se Evropa odupire dominaciji Amerike u regulisanju rada interneta. Da li će, u slučaju da Sjedinjene države dovedu nezavisni radio do kolapsa, Evropa poći njihovim putem - ostaje da se vidi.

ISTORIJA KOPIRAJTA I JAVNOG EMITOVANJA

Na prvim pločama sa oznakom "Not Licensed for Radio Airplay" (radijsko emitovanje nije dozvoljeno) bili su snimci Binga Krozbija (1903-1977). Iako je izdavačka kuća za koju je snimao pokrenula niz tužbi protiv radio stanica, 1940. godine sud je doneo odluku po kojoj ploču kupac može koristiti na koji god način želi uključujući i javno emitovanje. Posledice ove odluke najviše su iznenadile izvo- đače i izdavačke kuće. Prodaja ploča koje su emitovane na radiju je rasla umesto da opada. Vrlo brzo izdavači su se okrenuli ka radio stanicama i stimulisali ih da emituju njihove snimke. Svi su zadovoljni situacijom, i izdava- či i radio stanice i pubika. Ali sa dolaskom digitalnih tehnologija tokom devedesetih godina prošlog veka, situacija se opet okreće protiv radija. Udruženje izdavača pokreće inicijativu za zaštitu digitalnih zvuč- nih zapisa 1995. godine. U obrazloženju se kaže da nova, digitalna tehnologija omogu- ćava slušaocima da naprave "savršenu digitalnu kopiju" emitovanog materijala i da se time uništava prodaja nosača zvuka, a samim tim i cela muzička industrija. Tehnički gledano, kvalitet zvuka emitovanog preko interneta je daleko slabiji od zvuka na CD-u. Zapravo, lošiji je i od većine FM odnosno "zemaljskih" radio stanica. Ipak, uz malo truda i lobiranja Kongres usvaja obrazloženje i donosi zakon kojim obavezuje emitere da plaćaju naknadu za svaku pesmu emitovanu internetom ili preko satelita. Za razliku od njih, FM stanice ne plaćaju naknadu za emitovanje. Odlukom Kongresa osnovano je telo (CARP) čiji je zadatak da odredi visinu nadoknada za emitovanje tako da sve strane budu zadovoljne. Donošenjem Milenijumskog akta o kopirajtu 1998. stvari postaju još gore, jer CARP više nije u obavezi da pazi na interese emitera i publike. CARP biva zamenjen drugom institucijom sačinjenom od troje sudija 2004. Ali sve ostalo je manje-više isto. Brojni stru- čnjaci se slažu da će se i ovog puta pokazati da radijsko emitovanje podstiče prodaju nosač a zvuka i da digitalni zapis dostupan na internetu ne ugrožava profite muzičke industrije i izvođača.