PREDRASUDE I NAČELNA BRIGA

Aleksandar Arsenijević

Sasvim je sigurno da, bar kada je reč o Srbiji, ne postoji etnička grupa za koju je vezano toliko predrasuda, kao što je to romska. Pripadnike ove najsiromašnije nacionalne manjine na području jugoistočne Evrope, bukvalno od naseljavanja na ove prostore, prate stereotipi kojma se pokušava dati nekakvo objašnjenje teškog materijalnog položaja u kome žive. Slobodno se može reći da je taj položaj često ispod svakog civilizacijskog minimuma, ali i da je opravdanje za nedovoljnu brigu i spremnost društva za integraciju. Objašnjenja da su Romi narod kome su želja za lutanjem, prosjačenje, nerad i odsustvo želje za obrazovanjem genetski kodirani, iz čega indirektno proizilazi da su zapravo oni najveći i jedini krivci za svoj težak položaj, postali su opšte mesto uvek kada se govori o socijalizaciji i razlozima njihove društvene marginalizacije. Od kada su evropske integracije označene kao državni imperativ, o problemu obrazovanja Roma u Srbiji se sve češće govori. Ali, nažalost, stiče se utisak da se, uprkos izvesnim pozitivnim pomacima, ipak malo toga konkretno uradilo, jer su podaci koji se odnose na obrazovnu sliku Roma u Srbiji zaista poražavajući.

Proizvodnja intelektualaca

Istraživanje sprovedeno prošle godine upozorava na zaista pogubnu činjenicu. Budući da je oko 80 procenata romske populacije u Srbiji potpuno ili funkcionalno nepismeno, da je u osnovnoškolsko obrazovanje od 89.000 dece romske nacionalnosti, koliko se procenjuje da ih ima, uključeno njih 15.000. Ako se tome još doda i činjenica da manje od deset odsto romske dece pohađa predškolsku nastavu, koja pre svega ima za cilj socijalizaciju, onda je slika više nego sumorna. Prema prošlogodišnjim istraživanjima britanske nevladine organizacija Save the children i Centra za prava deteta na području tada još uvek postojeć e Državne zajednice Srbije i Crne Gore, od 100 Roma njih 72 ne završe osnovnu školu, dok diplomu srednje škole stekne svega 7,8 odsto Roma. Od hiljadu Roma samo troje ima diplomu više škole ili fakulteta. - Nedovoljna obrazovanost je, slobodno se može reći, globalni problem kada su Romi u pitanju. Nesporna je činjenica da kroz istoriju bukvalno niko, bez obzira da li se radi o samim Romima ili većinskoj populaciji, nije radio na stvaranju i promociji romskih intelektualaca, a zna se koliko je intelektualna elita bitna za razvoj svakog naroda. Drugim rečima, da bi se Romi u Srbiji uspešno integrisali i postali respektabilan deo društva, neophodno je, grubo rečeno, uspostavljanje sistema proizvodnje intelektualaca koji bi dostojno predstavljali i promovisali romsku nacionalnu manjinu - stav je Dragana Ristića, frontmena grupe Kal, koja je početkom juna u Čačku održala humanitarni koncert namenjen prikupljanju sredstava za rad Romskog obrazovnog centra. Romski obrazovni centar u Čačku, od svog osnivanja 1999. godine, predstavlja primer jednog posve drugačijeg pristupa problemu društvene integracije Roma. Za razliku od vremana kada se rešavanje problema s kojima se suočava romska populacija svodilo na obezbeđivanje socijalne pomoći, danas čačanski Romi okupljeni oko Udruženja Roma opštine Čačak ističu da se bez obrazovanja i jasne strategije samozapošljavanja i zapošljavanja ne može govoriti o društvenoj integracije ove etničke zajednice, jer, kako kažu predstavnici čačanskih Roma, svođenjem problema isključivo na socijalu pospešuje se getoizacija Roma.

Bekstvo od getoizacije

Mnogo puta do sada u javnosti su se mogli čuti predlozi, koji su nažalost često dolazili i od predstavnika Roma, a koji su se odnosili na osnivanje sličnih centara u kojima bi se nastava odvijala na romskom jeziku. Ovakav način razmišljanja, po oceni Miroslava Mitrovića, koji je još 1999. godine uz pomoć inostranih donatora u Čačku pokrenuo Romski obrazovni centar, predstavlja pristajanje na getoizaciju Roma, umesto da se što više radi na podsticanju integracije romske dece, kojima nepoznavanje jezika najčešće predstavlja osnovni problem, ne samo u Srbiji, već i u mnogim državama Evropske unije. Najslikovitiju ilustraciju za ovakve teze ipak predstavlja činjenica da se prilikom upisa u osnovne škole, često zbog nedovoljnog poznavanja jezika, veliki broj romske dece upućuje u specijalne škole, o čemu svedoči i podatak da, na primer, u Češkoj od ukupnog broja učenika specijalnih škola 58 do 95 odsto dece čine Romi. - Romski obrazovni centar u Čačku osnovan je s ciljem da romska, ali i sva ostala deca, koja za nastavu u centru pokazuju zaista veliko interesovanje, dobiju priliku da kroz dopunske časove savladaju nastavne programe i poprave uspeh u školi. Od osnivanja, nastavu u Romskom obrazovnom centru pohađa u proseku oko 40 učenika. Najveći kuriozitet predstavlja činjenica da je nastavu u Romskom obrazovnom centru do sada pohađalo 40 procenata romske, a čak 60 procenata dece neromske populacije. Osim što su naši učenici tokom svih ovih godina beležili stalni rast prosečne ocene, drastično je smanjen broj izostanaka iz redovne nastave, pa su naša, romska deca zabeležila ukupno 200 izostanaka, od čega svega šest neopravdanih, dok je broj izostanaka kod ostale dece koja su pohađala dopunsku nastavu u centru, praktično zanemarljiv, objašnjava Miroslav Mitrović.

Etnička mimikrija

Kada je reč o društvenoj integraciji Roma i Miroslav Mitrović i Dragan Ristić se slažu da je obrazovanje najbitniji faktor, ali da je istovremeno od izuzetno velike važnosti i paralelan rad na očuvanju nacionalnog identiteta Roma, kako bi se sprečila tiha asimilacija. - Od velike važnosti je da romska deca budu na istom edukativnom nivou kao i njihovi drugari srpske nacionalnosti, ali je bitno da oni zadrže svoj etnički identitet, jer veliku tragediju za romsku populaciju predstavlja takozvana etnička mimikrija. Drugim rečima, to označava veoma čestu pojavu da, kada pripadnik romske manjine dostigne stepen visokog obrazovanja, on najčešće ultimativno zaboravlja svoje poreklo. Nažalost, uprkos tome što se od predstavnika vlasti često mogu čuti izjave koje se odnose na neophodnost rešavanja integracionog problema Roma, poboljšanja njihovog materijalnog stanja i uključiivanja u obrazovni sistem, ipak se još uvek u najvećem broju slučajeva sve svodi na deklarativne stavove, ocenjuje Dragan Ristić. Ulazak Roma u Republički parlament po mnogim ocenama može značajno doprineti većem angažmanu države na polju društvene integracije ove etničke populacije. Nažalost, rešavanje ovog, ali i mnogih drugih problema, bar kako se do sada pokazalo kod nas, najčešće zavisi od političke volje, a ne od realnih potreba, zbog čega je nezahvalno prognozirati da li će u Srbiji, kada i na koji način konačno započeti realizacija projekta Svetske dekade Roma.