BLOG SA STAVOM

Dejan Restak

U Srbiji opterećenoj novim oblicima pritiska na medije, pre svega od strane finansijskih mogula i političkih moćnika, pojavljuje se novi medij, sasvim nepredviljiv i neukrotiv - blog. Informacija nema posrednika tako da nema ni filtera. Čitaoci su direktno na izvoru informacija i to je mnogima zastrašujuće. Jedino što je moguće u ovoj situaciji jeste zabraniti medij kao takav, a jasno je da živimo u 21. veku i da je nemoguće vreme vratiti unazad.

VIP Blog B92 je napravio pravu eksploziju popularnosti ovog oblika komunikacije u Srbiji. Dugo Srbija nije imala blog platformu vrednu pažnje. Poslednjih godina pojavilo se nekoliko blog servisa zadovoljavajućih performansi, ali je nizak nivo sadržaja bio razlog njihove niske posećenosti i popularnosti. Samim tim uticaj bloga na javnost u Srbiji bio je zanemarljiv, gotovo nepostojeći. Kada sam razmišljao o blogu, uvek sam smatrao da B92 Blog mora biti drugačiji od ostalih i mora biti uticajan. Blogovi koji su mi bili inspiracija dok sam koncipirao VIP Blog B92 bili su Boing Boing i Daily Kos, kao globalni primeri visoko uticajnih i kvalitetnih blogova.

Bilo je jasno da blog koji će pisati veliki broj anonimnih ljudi okupljenih na jednom mestu samo zbog servisa i mogućnosti da nešto javno napišu, nije ono što nedostaje Srbiji niti ono što B92 želi. Mi smo imali potrebu da okupimo ljude oko ideja, oko sistema vrednosti kakav želimo u Srbiji. Da bismo to postigli, bilo je potrebno da se nekako nametne standard diskusija, da se formira kvalitetno jezgro koje bi dalje moglo da se širi bez preteranih kompromisa kada je kvalitet sadržaja u pitanju. Odlučio sam da rizikujemo. Predložio sam kolegama da pozovemo svoje prijatelje i poznanike iz javnog života Srbije koji dele sistem vrednosti koji promoviše B92 i da oni zapravo stvore to inicijalno jezgro zajednice kakvu želimo.

Sećam se da je bilo dosta komentara tipa: "Što bi uspešni ljudi gubili vreme na tako nešto, pogotovo kada se to i ne plaća?" Svakako da je ovo i mene zabrinjavalo, ali sve vreme sam verovao u visoku zaraznost interakcije sa publikom, ali i da još uvek ima ljudi čiji su ideali iznad materi jalnog, te da će tako čitava stvar ipak funkcionisati. I tako je oko 90 odsto pozivnica koje smo uputili imalo pozitivan odgovor. Naše oduševljenje je bilo potpuno kada su blogeri počeli sa pisanjem. Znao sam da smo stvorili nešto zaista jedinstveno. Nisam mogao da predvidim tok kojim će ići, ali je bilo jasno da čitava stvar ide u dobrom pravcu. Tokom proteklih godinu dana diskutovalo se o najdelikatnijim temama koje su okupirale Srbiju. Odnos prema konfliktima u ex-Yu devedesetih, ratni zločini, problem Kosova, referendum u Crnoj Gori, korupcija, izbori, pokušaji ubistva novinara - neke su od težih tema oko kojih su ljudi strasno diskutovali. Stalno su prisutne i teme iz kulture, filma, muzike, književnosti.

Često se diskutuje o sportu ali i o sasvim ličnim temama. Ubrzo, blog je zaista postao vrlo uticajan i tradicionalni mediji Srbije - štampa, televizija i radio, prenosili su svakodnevno citate s bloga. Kako i ne bi, kada su učešće u blogu uzimali i jedan ministar iz Vlade Srbije, nekoliko ministara iz vlade ubijenog premijera Zorana Đinđića, pisci, najpopularniji glumci i muzičari Srbije, naučnici, novinari koji su iznosili sve ono što nisu mogli u svojim redakcijama. Bilo je jasno da se vrlo često u diskusije uključuju i mnoge druge javne ličnosti s tajanstvenim nadimcima, kako bi zadržale anonimnost a opet iznele u javnost informacije koje su smatrale značajnim. Jedno je sigurno, u eri kada digitalne komunikacije zauzimaju sve važnije mesto u našim životima, oči svih bitnih institucija i medija su uprte u VIP Blog B92 u nadi da će pronaći neku pikanteriju koja se ne iznosi formalnim kanalima, a koju opuštenost blogovanja ili "građanskog novinarstva" uvek može sebi da priušti .

ISTORIJAT

Jedna od stvari koja je obeležila novi internet, poznat i kao Web 2.0, svakako su blogovi. Reč je nastala kao skraćenica od web log, i predstavlja niz hronološki poređanih zapisa objavljenih na internetu. Prvi blogovi bili su, uglavnom, dnevničke beleške. Ali za razliku od staromodnih dnevnika dostupnih jedino očima svojih autora i možda ponekoj bliskoj duši, blogovi su otvoreni celoj internet populaciji. Od 1997. kada je reč izmišljena a blogovi bili prilično retka pojava, do danas, popularnost novog medija nije prestajala da raste. Najveći specijalizovani pretraživač technorati.com u ovom trenutku registruje nepunih 87 miliona blogova. Svakog dana hiljade novih nastaje, i skoro isto toliko prestaje da biva apdejtovano. Blogovi odavno nisu samo lični dnevnici. Bave se svim i svačim, od svetske politike, nauke, zabave i tehnologije do... pa do ličnih dogodov- ština zanimljivih jedino svojim autorima. Razvoj bloga je doneo i mnoge promene u shvatanju medija i komunikacije. Medijske kuće gube monopol nad vestima i informacijama a svako ko se malo potrudi da otvori svoj blog ima prostor da komentariše sve i svašta po svojoj volji. Blogovi svakako neće zameniti tradicionalne medije, ali nekada su im ozbiljna konkurencija a nekada se savršeno dopunjuju.

TRŽIŠNO REŠENJE

Goran Živkov

Ne znam koliko je uobičajena recenzija bloga kod nas, ali ukoliko je ovo prva, ili među prvima, onda to blog na adresi www.trzisnoresenje.blogspot.com definitivno zaslužuje, ne samo zbog teme kojom se bavi i načina na koji se saopštava i vodi rasprava, nego i zbog misionarske uloge koju su ovi blogeri prihvatili - da šire ideju i edukuju druge o tržišnoj ekonomiji, koja je u Srbiji poznata i prihvaćena koliko i sopstvena odgovornost. Znači, na papiru svi smo za nju, ali u stvarnosti ne samo da ne verujemo u moć tržišta nego ćemo sve raditi da ubedimo sebe i druge da "to baš i nije tako". Ovi blogeri nas uvode u zanimljiv svet istinskih vernika, dokazujuć i nam da "to upravo jeste tako". Ovi liberali, neoliberali, "libertarijanci" ili tržišni liberali - zovite ih kako hoćete, za posetioce bloga komentarišu, prevode, prelistavaju časopise, knjige i objašnjavaju, na praktičnim primerima srpskih, balkanskih i svetskih dnevno političkih događaja - moć tržišta. Okupili su se oko ideje, pronašli sjajan način za izražavanje, potpuno ga prilagodili svom cilju i iako ih optužuju da su svojim komentarima "izdali socijalizam i srpstvo", ne žele da odustanu. Naprotiv, broj komentara se povećava do te mere da, ako se navučete na ovaj blog, kao ja i mnogi drugi, trebaće vam duži dan ne samo da pratite događanja na blogu nego i da razmišljate o njegovim porukama.

Blogeri

Miss Tocqueville je sociološkinja i libertarijanska feministkinja iz Beograda, bavi se fenomenima i akterima "socijalnog sektora", posebno sferom obrazovanja.

Slaviša Tasić je završio Ekonomski fakultet u Beogradu, a sada je na doktorskom programu Univerziteta u Torinu. Blog piše sa Cornell univerziteta, Država Njujork, gde radi doktorsku disertaciju. Stažirao je na Cato institutu u Vašingtonu i radio za International Republican Institute u Bagdadu. Član je Centra za slobodno tržište iz Beograda.

Ivan Janković je ekonomista i glavni i odgovorni urednik Katalaksije, internet magazina za liberalnu Srbiju.

Lazar Antonić blog piše iz Kambodže, gde radi za International Republican Institute. S pet godina je prodavao ljubičice kod Topčiderskog groblja. Iako mu je biznis propao, ne zbog nelojalne kineske konkurencije već zbog babinog embarga, interesovanje za ekonomiju i privatni biznis je ostalo.

Marko Paunović je završio Ekonomski fakultet u Beogradu i postdiplomske studije iz oblasti državne uprave na University of Pennsylvania. Izvršni je direktor Centra za liberalnodemokratske studije iz Beograda, a u dva navrata je radio kao savetnik potpredsednika Vlade.