Persona meseca - Jeta Džara (Jeta Xharra)
Tanja Matić
Jeta Džara (Jeta Xharra) - ona koju na Kosovu znaju baš svi. Neki je obožavaju zbog novinarske neustrašivosti i nepopustljivosti, neki je opisuju kao iritantnu i navalentu, ali svima je stalo da čuju šta će biti rečeno u njenoj autorskoj emisiji "Život na Kosovu" (Jeta në Kosovë).
Od taksista, prodavaca, političara do stranih predstavnika. Svi pričaju o emisiji. Svima je stalo da znaju. "Život na Kosovu" se prikazuje u udarnom terminu na javnom servisu Radio-Televizije Kosova (RTK), četvrtkom u 20:30. Uvek energična, Jeta često pokreće neugodne teme i ne odustaje od namere da od sagovornika dobije odgovor. Ni veštim i uvežbanim govornicima ne dozvoljava "izvrdavanje" odgovora. Kroz njenu emisiju prolaze svi relevantni igrači iz najrazličitijih socijalno-političkih oblasti - od političkih lidera sa Kosova do evropskih i američkih zvaničnika kao što su Havijer Solana, Madlen Olbrajt, Nikolas Berns i drugi. Jeta Džara je autorka sa misijom da razdrma učaurene građane, preispita odnose u društvu, postavi "zabranjena" pitanja. Osim u studiju RTK, često snima na fakultetima, u gradskim salama i drugim velikim prostorima koji većem broju ljudi daju mogućnost da direktno učestvuju u programu i postave pitanja onima koji odlučuju u njihovo ime. Uz to, jedina je žena koja vodi politički talk-show na kosovkim televizijama. I slažu se svi - najupečatljivije to radi.
Uzor u svetu novinarstva joj je Džeremi Paksman (Jeremy Paxman), autor BBC-jevog Njuznajt programa (BBC Newsnight), koji je u antologiju TV novinarstva ušao kada je svom gostu 37 puta uzastopno ponovio isto pitanje dok nije dobio odgovor. Njena upornost da ne dopusti gostima da se "izvuku" bez odgovora zaista podseća na stil kojim Paksman propituje svoje goste. Energično, jasno i bez popuštanja.
"Kad sam odlučila da radim ovakvu vrstu emisije, nisam uopšte bila sigurna kako će kosovska javnost reagovati na pristup koji je potpuno direktan, uporan i ponekad bezobrazan ukoliko je to potrebno da bi se otkrila istina. U svakom slučaju, bila sam sigurna u dve stvari - ja i moja porodica (jer je takva vrsta stvari bitna na Kosovu) ne pristajemo na kompromise i znala sam da ću ostati nekorumpirana i nepristrasna, posebno pošto sam nameravala da otvorim pitanja korupcije i političke odgovornosti. Druga stvar u koju sam bila sigurna je da sam oko sebe okupila najbolji mogući tim s kojim već dve godine stvaram program", samouverena je Jeta. Ekipa o kojoj Jeta govori je veoma neobična. Ona je pozvala Faika Ispahiu, pozorišnog reditelja, da producira i režira emisiju "Život na Kosovu" nakon što je videla njegovu provakativnu i šokantnu pozorišnu adaptaciju "Paklene pomorandže" (Clockwork Orange) u kojoj je Kjubrikov film pretvorio u dramu smeštenu u kosovski kontekst. Pored Faika u ekipi je i Kejsi Kuper Džonson (Casey Cooper Johnson), Amerikanac koji poslednjih 7 godina živi na Kosovu, autor završnog priloga u svakoj emisiji koji daje satiričan pogled na temu o kojoj se razgovaralo tokom debate. Njih troje su tim koji "Život na Kosovu" čini ovakvim kakav jeste. Jeta kaže da je još dvoje ljudi suštinski bitno jer je podržalo da napravi ovako uticajnu emisiju, to su odlični menadžeri Agim Zatrići (Agim Zatriqi) i Gordana Igrić.
"Zatrići se odupro pritisku da ukine emitovanje emisije zbog njene kontraverznosti i uklonio je sve barijere za razvoj ovog programa. Goca Igrić je moćna novinarka i menadžerka koja je osnovala BIRN mrežu i pokazala mi da je moguće biti 'lokalni ili regionalni medij' i imati jednak kredibilitet i pristup svim stranama 'konflika', poput međunarodnih medija kakav je BBC." Ova vrsta podrške pomogla je Jeti da od dvonedeljnog programa, kako je bio emitovan na početku, napravi dnevni, kako je izgledao tokom nedavne izborne kampanje za paralamentarne i lokalne izbore kada je u okviru specijalnog izdanja prikazana 51 emisija za 40 dana. Jeta je tokom novembra posetila svaku opštinu na Kosovu i razgovarala sa svim kandidatima za predsednike opština - njih skoro 200. Tokom snimanja u publici je bilo uvek između 700 i 1.000 ljudi.
"Pre nego što sam počela da snimam izborni serijal, mnogo sam razmišljala o tome kako da političare dovedem u situaciju da budu odgovorni i ostvare ono što obećavaju biračima. Osećala sam se kao da su prvi izbori na posleratnom Kosovu (iako su u stvarnosti treći) najviše zbog toga što su se sada prvi put direktno birali gradonačelnici. Po prvi put se znalo da će birači izabrati ko će biti gradonačelnik, a ne da će odlučivati partija koja dobije najviše glasova. Ali pored toga sam zaista želela da uprljam svoje cipele i odem do svakog malog mesta u koje kosovski reporterski automobile ne zalaze često, mesta poput Dragaša i Štrpca. I nije bilo tako teško jer niko od većine novinara u Prištini nije baš umirao od želje da pokriva opštinske izbore. Svi su bili fokusirani na parlamentarne izbore u Prištini. Osećala sam se malo i krivom što sam tokom poslednje dve godine, koliko se emituje emisija, dva puta svoj tim vodila u Ameriku da snima razgovore sa američkim diplomatama, ali ga nikad nisam odvela u Dečane ili Vitinu da tamo snimi program. Sad je bilo pravo vreme!" Opštinske debate su, svakako, daleko od garancije velike zainteresovanosti publike koja je izvan te opštine, osim ako ih ona ne učini zanimljivim za gledanje. A prvi izazov joj je bio da ubedi javni servis RTK da svaka opštinska debata mora da bude prikazana u udarnom terminu, a drugi izazov je dakako bio da ih učini interesantnim za publiku sa celog Kosova. "Došla sam na ideju kako da testiram u praksi to što političari 'propovedaju' - zapitala sam se šta je trenutno najveći problem na Kosovu (osim statusa o kom gradonačelnici ionako ne odlučuju) i jasno je bilo da je to svakodnevni nedostatak struje. A zašto nemamo struju? Delom i zato što ljudi ne plaćaju svoje račune. Pa, zašto da ne proverim malo plaćaju li kandidati za gradonačelnike svoje račune", smeje se ponosno dok ovo objašnjava.
Jeta je došla do računa za struju apsolutno svih kandidata na novembarskim izborima na Kosovu i tokom debate ih pitala da li plaćaju svoje račune za struju. I skoro svi kandidati su na početku rekli: "Da, redovno plaćam!! Nemam dugove!!", ali u nekim slučajevima su njihovi dugovi kosovskoj elektrodistribuciji bili do 5.000 eura! Račune je tako uz pomoć Jete videla publika širom Kosova. I publika je počela svake večeri da prati politički talkshow kao da je zabavna serija.
Ne iznenađuje da je u osvrtu na "Život na Kosovu", objavljenom u najprodavanijem kosovskom dnevnom listu Koha Ditore, pisalo da je to najgledaniji program nakon latino-američkih sapunskih opera. Kandidati za gradonačelnike su se nekad zaista ponašali kao likovi iz sapunica! "Nakon računa za struju, pitala sam ih da li plaćaju poreze, račune za komunalije. U suštini htela sam da razdrmam malo državotvorne etike jer nije dovoljno biti samo 'slobodan od Srbije' da bi Kosovo bilo nezavisno, već ćemo postati država ako naučimo da plaćamo račune i kada se političari budu ponašali kao primeri savesnih građana. Ovo su prvi izbori na Kosovu u kojima se kampanja nije zasnivala samo na kosovskom statusu, već su građani i političari dosta govorili o tome kako imati struju, poslove, kvalitetno zdravstvo i školstvo. Upravo to je vrsta diskusije koju mi od početka pokušavamo da otvorimo."
Samo snimanje je bilo logistička noćna mora. Sve je moralo da bude savršeno isplanirano, s obzirom da se tokom jednog dana snimale tri debate - prva u 10 sati ujutru, sledeća u 14 časova, a poslednja u 18. Ne samo da je Jeta morala da bude koncentrisana na snimanje tri debate sa 7 kandidata, već je morao savršeno da funkcioniše ceo tim istraživača, kamermana, tonaca i ostalih. "Pomalo mi je sve izgledalo kao karneval, pomeranje teške opreme za snimanje i celog tima od 25 ljudi iz jednog u drugi mali grad na Kosovu kako bi se snimala nova debata", opisuje ona kosovsko izborno putovanje ekipe emisije "Život na Kosovu". Pa da li je bilo vredno toliko truda?
Popularnost emisije je toliko porasla da je RTK, na zahtev gledalaca, počela da reemituje svaku debatu tri puta. Istovremeno, debate su u celosti emitovane na radiju kako bi, ukoliko dođe do nestanka struje, ljudi mogli nastaviti da slušaju preko radija. Iako poznata kao beskompromisna voditeljka, Jeta ima i jedan potpuno drugi svet u kom uživa. Ljubav, hobi i profesiju - dramsko spisateljstvo. Koristi svaki mogući deo svog slobodnog vremena da piše i prati razvoj moderne drame i dramskog pisanja. Njena drama "Warless" izabrana je među deset najboljih na britanskom Kraljevskom takmičenju za mlade dramske pisce. "Čitanje moje drame Warless u Kraljevskom pozorištu u Londonu (Theatre Royal Court) je bilo specijalno iskustvo jer sam mogla da vidim kako funkcioniše tekst na sceni, kao i da vidim mogu li kreirati dramsku situaciju u kojoj i engleski glumci mogu da se identifikuju sa situacijom iako znaju malo o situaciji na Kosovu. A to je za mene bilo ogromno priznanje i posebna čast da se moj komad izvodio tamo, s obzirom da je to veoma uticajna nagrada u Britaniji. U istom konkursu je otkriven i veliki dramski pisac Harold Pinter", kaže Jeta koja sebe u budućnosti vidi potpuno posvećenu dramskom stvaralaštvu.
Jednog dana kad završi "propitivanje" kosovskog društva. Drame pasionirano čita i piše, a najveći deo svih putovanja koristi za obilazak bioskopa. U svoj busy raspored uspeva da uklopi posete filmskim festvalima u regionu. "Ja sam potpuni pozorišni i filmski fan, toliko da sam u protekloj godini uspela da posetim tri filmska festivala u regionu - Sarajevo, Beograd i Solun - i pogledam najmanje četiri filma dnevno. To je za mene način da napunim svoje baterije - da sedim u bioskopu, ne pričam, da ne pitam nikoga ništa i da mene niko ne pita ništa", priča Jeta kojoj se oči uvek ispune dodatnim sjajem kada govori o filmskim festivalima. "Ranije sam imala neke predrasude o putovanju kroz Balkan pošto sam poslednji put intenzivno putovala kao izbeglica 1999.
Ipak, u proteklih par godina sam taj osećaj prevazišla upravo putujući po filmskim festivalima kao zaljubljenica filmova. Fascinira me to koliko je Balkan bogat ljudima i iskustvima, a sa druge strane me isto začuđuje kako mi Balkanci molimo Evropu da razmotri ukidanje viza za region, dok sami u regionu jedni drugima otežavamo život kada je reč o viznom režimu unutar Balkana."
Jeta ustvari govori o podatku da Kosovari u ovom trenutku moraju da prilože dokumentaciju skoro kao za šengen vizu ukoliko žele da putuju u Bosnu i Hercegovinu ili Hrvatsku sa UNMIK-ovim putnim doku- mentom, a koji Srbija uopšte ne priznaje kao putnu ispravu i takođe ima posebnu proceduru koja omogućava ograničen boravak u Srbiji. "Nekad, ako želiš da putuješ zbog zabave, postoji čitav niz prepreka na Balkanu i ti moraš da se baviš načinima da ih zaobiđeš. Mislim da nam baš o tome treba regionalna diskusija jer mi u ovom regionu definitivno ne razgovaramo dovoljno jedni sa drugima. Meni je često, logistički mnogo lakše da otputujem u London nego u Sarajevo!"
Balkan je oduvek bio mesto konfuzije i nelogičnosti, ali postojanje Jete Džare i nekih drugih Jeta u regionu, ipak podseća da je komunikacija neupitna vrednost i daje neku (daleku) nadu da će nove generacije možda uspeti da praktičnošću i realistič nim odnosom prema stvarnosti pobede balkansku birokratsku krutost i mitološku podeljenost.
